zambalpodgrab

UDRUŽENJE GRAĐANA ''ZAVIČAJNI MUZEJ, BIBLIOTEKA, arboretum, lovački dom'' (ZAMBAL) PODGRAB

MANOVIM I SAVOVIM STAZAMA ŽIVOTA

zambalpodgrab | 04 Oktobar, 2011 19:28

Normal 0 21 false false false SH X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

 

МАНОВИМ  И  САВОВИМ  СТАЗАМА  ЖИВОТА

(поводом оснивања Образовно-васпитног центра ''Рудо брдо Подграб'')

 

Одмах на почетку да кажемо, никада се не зна од кога ћете чути праву ријеч и у дубокој бразди времена пронаћи туђе идеје, јер природа нас учи и опомиње да све утиче на све.

Љубитеље природе,  дух биљака научи да савладају тајне живота, даје им снагу и посвећење, али и просвјетљење, тако да их то крштава великим циљевима, који остају, као линије на длану, у времену и простору...

Има ли ишта љепше за један завичај када изњедри овакве људе?

Такви су, без сумње, у селу Николићима, код Подграба, општина Пале, Манојло Мане Короман и Саво Живковић.

Римованом истином, то би било, укратко, овако: МАНОВИМ ДРУМОМ – САВИНИМ УМОМ!

О њима је писао, а са Савом се дружио и оставио неизбрисива дјела етнолог Мојсије Ђерковић, као што су: Оснивање првог еколошког часописа (а нема их ни држава БиХ ни ентитет Република Српска, ЗАМБАЛ (завичајни музеј, библиотека, ловачки дом) и изашло је осам бројева; тротому књигу ''Пале и паљани'';  ''Источни стари град'', ''Подграб – између Јахорине и Романије'' и многе друге.

Манојле Мане Короман је рођен 1932 године ин живио је са породицом на Плетеништу, насељу на врху Рудог брда на којем су живјели Коромани, са лијеве стране ријеке Праче и насеља Подграб.

Мане је, пише Ђерковић, ''својом сировом снагом праавио друмове и стазе, крампом и лопатом, чему су се смијали становници тог краја.

Крчио је шуму, вадио пањеве ии копао земљу, градећи пут широк три метра и дуг 1200 метара.

Од 1960. године тај пут је послужио за превоз огревног дрвета, као кратица за ђаке и раднике.

Пут је, данаас се то најбоље види, изграђен по свим прописима грдње земљаног пута уз планину на стрмом терену.

Манојле је умро 2000. године, а бригу око одржавања стазе нико никје преузео, а природа се враћа, записао је умни етнолог Мојсије Ђерковић ''одакле ју је човјек отјерао''

Саво Живковић је рођен 1946. године, у селу Николићима, Подграб, гдје је завршио основну школу.

            Шумарску техничку школу је завршио на Илиџи 1965. године,  Шумарски факултет 1974. године, а магистрирао је 2002. године на Шумарском факултету у Сарајеву, а сада припрема докторат из облати ловства на Шумарском факултету у Сарајеву.

            Радио је на разним пословима у шумарству, од пословође радилишта до директора шумског газдинства, а ли и послове републичког и општинског инспектора.

            У току 1989 до 1990 године обављао је послове предсједника Скупштине општине Пале.

            Помагао је хроничару Мојсију Ђерковићу, из Сарајева, радећи а истраживању мјесне заједнице Подграба и дијела Праче.

Страсни је заљубљеик у свој зави, без личне користи. Обилазио јед простор између Романије и Јахорине, надгледао свако стабло како расте, зашто се суши, шта му треба помоћи. Он зна гдје се гнијезде које птице, гдје је брлог које дивљачи, да им припомогне и у току великог снијега да преживе. 

Он је локомотива свог краја за којом су остајали електрични струја у све домове, телефони, вода.

Обилази усамљене старице и старце у сваком времену и невремену по дубоком снијегу, великом блату.

            Основао је Библиотеку у просторијама Шумарства у Подграбу са преко двије хиљаде књига,  ловачки дом, сеоско гробље у Вукотиној бари, оградио га и довео воду и струју, изградио капелу поред гробља, довео струју и воду, рганизовао изградњу дрвеног моста преко ријеке Праче, као и на извођењу многих радних акција.

            Рецензирао је издања књига и стручни је консултант за многобројне стручне књиге о Палама и  Подграбу.

           

            Ових дана, крајем септембра 2011. године, идући Мановим стазама и вођен акционим силама свога ума, основао је Образовно-васпитни центар ''Рудо брдо Подграб'' и одржао прво предавање за ученике у загрљају мајке прирподе ''Биодиверзитет као основа економије'', у оквиру пројекта Удружења грађаана ''ЗАМБАЛ''.

            На крају предавања,  Саѕво Живбковић је ученицима поклонио књигу ''Подграб – између Јахорине и Романије'', часопис ЗАМБАЛ и неколико књига прослављеног романијског травара ''Лијечење биљем'' Јове Миојатовића.

            Основни циљ оснивања је да се организује практична настава из биологије за ученике основне школе Подграб и Пале, за ученикке гимназије Пале и студенте биолошког смјера Источно Сарајево и шире. Настава је прилагођена временским условима, узрасту и степену образовања ученика и студената.

            У реализацији пројекта су му помагали Мира Короман и Миломир Живковић, Мојсије Ђерковић и други чланови Удружења.

 

                                                                 Недељко Жугић

 

PROJEKTI | Permalink | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

OSNIVAČ I PREDSJEDNIK

zambalpodgrab | 08 Mart, 2011 22:58

 
BIOGRAFIJA
 
MR SAVE ŽIVKOVIĆA,
DIPL. INŽ. ŠUMARSTVA

Саво Живковић је рођен 1946. године, у селу Николићима, Подграб, гдје је завршио основну школу. Потиче из радничке породице.

          Шумарску техничку школу је завршио на Илиџи 1965. године,  Шумарски факултет 1974. године, а магистрирао је 2002. године на Шумарском факултету у Сарајеву, а сада припрема докторат из облати ловства на Шумарском факултету у Сарајеву.

Радио је на разним пословима у шумарству, од пословође радилишта до директора шумског газдинства, али и послове републичког и општинског инспектора. 

У току 1989 до 1990 године обављао је послове предсједника Скупштине општине Пале.

Помагао је хроничару Мојсију Ђерковићу, из Сарајева, радећи на истраживању општине Пале (мјесне заједнице Подграба и дијела Праче, Коран, Пале, Мокро), застим подручје општине Стари Град Источно Сарајево,

То је чињено, према записима хроничара Мојсија Ђерковића, само и искључиво захваљујући магистру Саву Живковићу, дипломираном инжињеру шумарства, рођеном у Николићима, страсног заљубљеиика у завичај, неуморног прегаоца да тамошњим људима учини живот достојан човјеку.

Све је то чинио без личне користи, полетно, с пуно љубави, изузетним познавањем своје околине, како природе  тако и људи. Он је бројне године и деценије обилазио простор између Романије и Јахорине, као шумарски стручњак, надгледао свако стабло како расте, зашто се суши, шта му треба помоћи. Он зна гдје се гнијезде које птице, гдје је брлог које дивљачи, да им припомогне и у току великог снијега да преживе. Он је градитељ сваке стазе, сваког путељка, до оног магистралног пута који је данас асфалтиран. Он је локомотива свог краја за којом су остајали електрични струја у све домове, телефони, вода. Господин Живковић обилази, као прави домаћин усамљене старице и старце у сваком времену и невремену по дубоком снијегу, великом блату. Навлачи гумене чизме и по неколико часова пјешке до тих заборављених људи и од бога и од рода, да их упита требали им какав лијек, храна, да ли је исправна струја и телефонске везе. Упућује их шта да преузму, које чајеве да пију, да их охрабри, да им улије снагу да нису заборављени.

Да би овај усамљени свијет на неки начин извукао из канџи средњег вијека и заосталост, господин Живковић се подухватио немугућег. Основао је 2003. године Библиотеку у просторијама Шумарства у Подграбу. Данас је то институција позамашна са преко двије хиљаде књига. Наговарао је појединачно људе да позајмљују књиге, да читају у слободном времену, да се удаље од чаше која их убија. Уочио је да што вријеме одмиче да све више нестаје културна башта, алати, занати, свега оног што је окруживало  овдашњег човјека. Оснива и музеј, овог краја у истим просторијама Шумарства. Моли своје земљаке да поклањају поједине експонате музеју, да се штогод сачува за генерације које долазе. Наговара родитеље да дају музеју фотографије својих погинулих ратника, како неби и по други пут умрли. Он разбија невјерице међу људима који се кроз вијекове од некога варани и хватани на трикове и које какве смицалице. То иде успорено, али се ипак уобличује будући "Лувр" у Подграбу. Ово је први зачетак музеја на паљанском простору. Град Пале још увијек овакве институције нема.

Нико не може Живковића да спута да нешто корисно и добро не донесе свом завичају. Тако је са лијеве стане ријеке Праче почела да се заокружује и попуњава Ботаничку баштину или арборетум и у којој сваке године приспијева поједина изузетна садница. Све он то надгледа, заграђује, пази, помилује стабљику и са њом разговара попут људског бића. Већ су почела организовано долазити дјеца и оближње школе на излет да се подуче како треба његовати и гајити биљке. Расти башто на корист људима.

На више мјеста се налазе се културе четинара  лишћара новоподигнутих нових шума на падинама Рудог брда, на Пасторку и другдје. Уобличен је и ловачки дом, истине још недовршен, али упорношћу и то ће ускоро бити. Основао је ново сеоско гробље у Вукотиној бари, заједно са наставником Крстом Ремовићем и осталим мјештанима села Николића…Подигли су капелу у гробљу Вукотина бара у временбсмком период од 2005. до 2010. године, чија је велићчина 12,40 са 6,40 м. Капела се се састоји од мртвачнице, сале и кухиње и куполе. Доведена је питка вода до објекта, као и електрична струја.

У том полету господина Живковића, нашли су се и послови око израде монографија о свом завичају  другим мјесним заједницама општине Пале и Срари Град Источно Сарајево. Даривао је позамашна новчана средства за гориво, мазиво, фото-материјал, израду, обилазак терена, куцање, илустровање, лекторисање, коректуру, штампање. Осим овог, господин Живковић проналазио саговорнике и теме које ће исказати приликом посјете истраживача - хроничара. У заказано вријеме одлазили смо у дом нашег саговорника и обавили одређени разговор о већ смишљеној теми. При овако полуобављеном послу хроничару је било олакшано истраживање. Тако је рађено у вријеме израде монографија ‘’Подграб између Јахорине и Романије, 1, 2 и 3’’. Истим поступком и методом је вршено прикупљање грађе за часопис ЗАМБАЛ. Цијена на сваком броју стајала је 2 КМ, господин Живковић је претежан дио примјерака дијелио бесплатно, без икакве надокнаде. Стално је истицао да је то први пут да се овдашњи човјек упозна са својим завичајем, треба их покренути из учмалости, стално присутне нервозе, осјећај да су напуштени и заборављени. Читаоци су уочили да је то штиво за њих, њихову средину, њима прилагођено, да се то не односи на некакав бијели свијет далек и непознат. Да је то језик овог поднебља, да нема политике, да се први пут разјашњавају теме које су биле мутне у магловитој прошлости.

            Уз редован рад, ангажовао се на извођењу многих радних акција  око изградње водовода (Јахорина-Николићи-Подграб, око 13 км, струје, телефона (Подграб-Врхпрача, око 30 км телефонске мреже, израде и асфалтирања путева и инфраструктуре. У свим акцијама, народ га је бирао за предсједника грађевинског одбора, као што га и сада бира.

            Саво Живковић је познат у општини Пале, као велики хуманитарац на дјелу, који је увијек био спреман да помогне онима који се нађу у невољи.

            Велики је љубитељ природе и заштите дивљачи и човјекове околине, као што је горе наведено, оснивач је завичајног музеја који носи назив ''Павле Јакшић'', библиотеке, арборетума и градње ловачког дома у Подграбу (Николићима), скраћени назив ''ЗАМБАЛ'', по чему је покренуо и Информативно-стручни часопис, који излази више године и регистрован је у Министарству просвјете и културе Републике Српске. 

            Рецензирао је издања књига и стручни је консултант за многобројне стручне књиге о Палама и  Подграбу. 

            Активни је учесник у изградњи малих спортских терена, спомен чесми, капеле, цркве у Подграбу и армирано бетонског моста којег народ зове ''Савин  мост''.

Уз све то урадио је овај пројекат за Јавни позив за додјелу финансијских средстава код Фонда за заштиту животне средине. Прихваћен му је рпојекат за проширење ботничке баште у селу  Нуиколићиам, у Одјељењу 135 Горља Прача, зас 2010. годину. Исти је реализован до половине новембра 2010. године.

У току 2011. године Удружење грађана ЗАМБАЛ Подграб, чији је предсједник Саво Живковић, заједно са активним члановима Недељком Жугић, главним и одговорним уредником Информативно-стручног часописа ‘’Шуме’’ Републике Српске, Мирјаном Короман, учитељицим и Миломиром Живковићем, дипломираним инжењером механичке прераде дрвета, основан је са сарадницима васпитни центар ‘’Рудо брдо-Подграб’’, које се налази на десној обали ријеке Праче, изнад насеља Подграб, на површини од 350 ха, на надморској висини 730 до 960 м. Ову школу у природи чине младе шуме четинара и лишћара, које су подигнуте у Одјељењу 5 и 6 Горња Прача 1978.  године на површини од 45 ха. Ову културу је подигао по препоруци тадашњи руководилац Радне јединице Јован Короман, велики шумарски стручњак, праактичар, а изнад свега племенит човјек. У овај центар улазе и Одјељења 7, 8 и 9 Горања Прача, коју чине шуме букве, храста китњака и граба, као и 50 х ливаде и пашњака. У 2001. години руководство ШГ ''Јахоприна'' Пале урадило је заобилазницу пута за насеље подграб, од Николића до Подграба у дужини од 4.100 м, која привремено служи као противпожарна просјека.

Манојле Короман, мјештанин из села Плетеништа, који је саселио у заселак Баре је у временском периоду од 1950 до 1960 године, на стрмим падинама Рудо Брда изградио земљени пут и пјешачке стазе у дужини од 1200 метара, које су кориштене за привлачење огревног дрвета и сијена до заселаака баре. Те путеве је назвао ''стаазе живота''

Циљ оснивања образовно-васпитног центра је да ученици основне школе Пале, средње школе Пале, као и студернти билошких факултета Источно Сарајево и шире, упознају са практичном настаавом из биологије. Сваке године ово удружење са горе наведеним сарадницима, заједно са ученицвима, и сеоским становништвом, у сарадњи са руководством ШГ ‘’Јахорина’’ Пале, врше уношење медоносних и плодоносних врста дрвећа кроз пошумљавање (разне вртсте багрема, кестена, липа, ораха, храста китњака, смрче и двиљих воћкарица), како би се у наредном периоду побољшала исхрана дивљачи и пчела. До сада је засађено од (од 2011 до 2013) око 5.000 различитог дрвећа грмља и воћкарица.

Према програму Удружења грађана ''ЗАМБАЛ'' Подграб и наставника Основне школе Пале је предевиђено подизање нових шума (пошумљавање, у прољетном и јесењем периоду у току сваке године), а планирано је сакупљање јагодастог воћа, гљива и прераде истог у подруму старе куће манојла Коромана.   Ово је учионица ‘’под ведрим небом’’.

О значају шуме и квалитету животне средине Саво Живковић, Мирјана Короман, Недељко Жугић, Миломир Живковић и проф. др Вукоман Шелмић и проф. др. Драган Гачић са Шумарског факултета из Београда, повремено држе предвање као спољни сарадници.

Стална тема је биодиверзитет као основа економије, а настава је прилагођена временским приликама, узрасту и степену образовања.

Миломир Живковић посједује властиту радионицу у којој се израђују кошнице за пчеле звана ''Романијска роја'', фарму за производњу конзумних јаја, као и осталих господарских објеката за гајење крава, оваца и свиња. Ту се ученици упознавају са практичном наставом.

Све ове активности прати Недељко Жугић, односно Покретни студио, који снима, уређује, монтира и продуцира на интернету и другим електронским и штмпаним медијима. О томе је наптравио документарни видео запис ''Мановим друмом – Савовим умом'' (

Ова школа у природи је школа здравља и школа живота.

                                                 

                                                 Мојсије Ђерковић

 

 

 

 

OSNIVAČ I PREDSJEDNIK | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

STATUT

zambalpodgrab | 08 Mart, 2011 22:47

На основу члана 9. Закона о удружењима и фондацијама (Службени гласник Републике Српске бр. 52/1), на Ванредној скупштини одржаној 19. aприла 2002. gодине у Српском Сарајеву - усвојен је, усклађен са Законом,


С  Т  А  Т  У  Т
Удружења грађана ''Завичајни музеј,  библиотека,  арборетум, ловачки дом''
 (ЗАМБАЛ) Подграб


     I - ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Удружење грађана ''Завичајни музеј,  библиотека, арборетум, ловачки дом'' (у даљњем тексту ЗАМБАЛ) је друштвена организација од посебног интереса јер окупља јавне личности из области културе, науке, просвете, љубитеље природе лова и риболова, као и све друге људе на добровољној основи, ради заједничког и општег интереса и циља.
 
Члан 2.

Пун назив Удружења гласи: Удружење грађана ''Завичајни музеј, библиотека,  арборетум, ловачки дом'' (у даљњем тексту ЗАМБАЛ)  са сједиштем у Подргабу.
Заштитни знак Удружења  је словни знак ЗАМБАЛ. Он доминира на средини печата на лијевој страни меморандума. Скраћени назив је Удружење je ЗАМБАЛ.

Члан 3.

Удружење заступа предсједник или подпредсједник, али и сваки други члан којег овласти предсједник.
 
Члан 4.

Печат Удружења је округлог облика - пречника 33 мм, са заштитним знаком у средини и натписом  (ћирилицом) ЗАМБАЛ, а у кружном натпису: Удружење грађана ''Завичајни музеј, библиотека,  арборетум, ловачки дом'' Подграб.

Члан 5.

Рад Удружења је јаван, осим у специфичним случајевима када чланови не желе присуство јавности.
Чланови Удружења имају право увида на пословна и друга акта, записнике, одлуке, саопштења за јавност, у службеним просторијама, али и на другим мјестима, ако је то од општег интереса Удружења.

Члан 6.

Удружење може ступити у везу са другим удружењима, фондацијама и појединцима који унапређују сарадњу и његов рад.

Члан 7.

Удружење ће отворити свој жиро рачун код Развојне банке, филијала Пале. 

        II - ПРОГРАМСМКИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ

Члан 8.

Основни програмски циљеви и задаци Удружења су:
 
• Часописом ЗАМБАЛ информисаћемо становништво о значају еколошки чисте ријеке Праче, њених притока, шуме, пољопривредног земљишта на подручју мјесне заједице Подграб, општина Пале, Република Српска.
 
• Израда еколошких пројеката.

• Формирање секције за заштиту човјекове околине у долини ријеке Праче – мјесна заједница Подграб, у коју ће бити укључени првенствено омладина, дјеца школског узраста и наставници.

• Постицање становништва Подграба и шире околине на производњу здраве хране, без икакве употребе пестицида, довођење питке воде, набавка квалитетних грла ситне и крупне стоке, а посебно коза, које су уништене  послије Другог свјетког рата.

• Форсирање фармерског начина узгоја крупне и ситне стоке (краве музаре и бикови), као  и фарми кока носиља и товних пилића и рибњака.

• Успостављање непосредне сарадње са шумарима, ловцима и рибарима, око боље заштите шума од бесправних сјеча, лова, криволова, биљних болести и инсеката. Сваке године вршити порибљавање ријеке Праче и зимско прихрањивње дивачи у ловиштима.

• Израда пројеката на уношењу животиња које су живјеле на овим просторима прије 50 до 100 година, као што је крзнашица Дабар и Бјелоглави суп (лешинар). За реализацију овога пројекта задужује се Мр. Саво Живковић дип. инж. шумарства.

• Довршавање изградње започетог ловачког дома у селу Николићима.

• Успостављање боље сарадње са Ветеринарском станицом Пале и Ветеринарским факултетом у Сарајеву око прегледа угинулих или на око сумњивих животиња, као нпр. леш лисице, вука и пса на бјеснило, затим дивљих свиња на кугу.

• Анимирати сеоско становништво око сакупљања експоната за музеј у Подргабу и повремено ученицима основних школа Пале у музеју одржати пригодна предавања.


• Форсирати завршетак заобилазнице за теретне камионе за насеље Подграб, која је започета 2001. године, пробијањем трасе пута са булдожером у дужини 4100 метара по урађеном пројекту.

• Проширити културно добро Аборетум – ботанички парк у селу Николићи за један и по хектар у 2010. години са уношенјем углавном  плодоносних врста дрвећа (орах, питоми кестен, љешник, јаребика, храст лужњак и бројне љековите биљке). Ову површину планирамо на друштвеном добру у одјељењу 135 Горња Прача коју ћемо претходно оградити. Постојећи Арборетум који је одгајан на лијевој обали ријеке Праче у селу Николићи на површини два хектара од 1979. године је сада „учионица под ведрим небом“.

• Рибарско друштво „Бистица“ Пале има задатак да, поред редовног порибњавања ријеке Праче са млађом пастрмке, заврши грађевинске радове на Рибарском дому у селу Николићима, као и купалиште на истој ријеци код новосаграђеног армирано- бетонског моста у непосредној близини Дома.

• Наставиће се активности на завршетку малих спортских терена, који су асфалтирани 2000. године, подизањем решеткасте мреже висине шест метара да заштити расипанје лопти. Исти терен освијетлити уличним свјетиљкама, како би се спортски терени могли употребљавати ноћу.

• Пропагирати код становништва бављење традиционалним народним спортовима. 

• Маркирати пјешачку стазу од Дома до Равне планине.

• Уредити већ постојећу пјешачку стазу уз Пасторак све до Крећа.

• На слободном простору преко пута Основне школе изградити спортску дворану која би имала вишеструку намјену. Урадити пројекат и регулисати имовинко-правне односе као и грађевинску дозволу. 

• Наставити издавање прекинутог часописа ЗАМБАЛ Подграб. Изабрати редакцију и главног и одговорног уредника као и пријавити га код надлежних власти.

• Спријечити изградњу било каквог објекта који би загадио еколошки чисту средину. Настојати да се обезбиједи долина Горнје Праче за еколошки чисту средину. У том циљу довршити започете радове на изградњи канализационе мреже са колектором у Подграбу по урађеном пројекту.

• Успоставити сарадњу са сусједним општинама и становништвом Прача (Федерација), Српско Горажде и Рогатица.


       III – ЧЛАНСТВО
 
Члан 9.

Члан Удружења може бити сваки грађанин Републике Српске, ФБиХ, а почасни чланови могу бити из Србије, Црне Горе и Срби из дијаспоре.

Члан 10.

Право члана је да бира и да буде биран, да буде обавјештаван и информисан о свим активностима које проводи Удружење и поједини чланови.

Члан 11.

Обавеза је члана да дјелује у сладу са Статутом, програмским циљевима и начелима Удружења.
 
Члан 12.

Чланство у Удружењу престаје: иступањем из Удружења и искључењем из Удружења.

Члан 13.

Одлуку о искључењу доноси Скупштина Удружења на основу приједлога Суда части.
Против одлуке о искључењу жалба се подноси Скупштини у року од 30 дана од дана пријема одлуке.
Одлука Скупштине Удружења је коначна.



        IV - ОРГАНИ СКУПШТИНЕ

Члан 14.

Органи Удружења су: Скупштина Удружења, Управа Удружења - у даљњем тексту Управа (коју чине предсједник и два потпредсједника), Надзорни одбор и Суд части.
Члан 15.

Скупштину чине оснивачи и сви други чланови Удружења, који, као равноправни чланови,  могу бити бирани у органе Скупштине.
Скупштина Удружења је највиши орган управљања и одлучивања. Може бити: изборна, редовна и ванредна. Сазива је предсједник на захтјев најмање једне трећине чланова Удружења.

Члан 16.

Скупштина пуноважно одлучује ако се за предложене одлуке и закључке изјсни више од половине од укупно присутних чланова Удружења.
Изборна скупштина разматра и усваја извјештај о раду Центра и изборних органа, извјештај Надзорног одбора и Суда части, усваја програм рада за наредни период и бира органе Удружења.

Члан 17.

Скупштина бира предсједника и два замјеника предсједника Удружења.
Предсједник и замјеници предсједника Удружења бирају се на четири године.
 
Члан 18.

Предсједнику и замјеницима предсједника Удружења могу престати функције прије истека рока на које су изабрани: престанком чланства у удружењу, оставком и опозивом.
 
Члан 19.

Скупштина бира Надзорни одбор од три члана и Суд части од три члана.
Надзорни одбор брине о примјени начела демократичности и законитости у раду Удружења, врши надзор над законитошћу рада органа Удружења у складу са овим Статутом, другим општим актима и законима.
Врши и контролу материјално-финансијског стања и о том подноси извјештај Скупштини.
Суд части може Скупштини предложити следеће мјере: критику, писмену опомену, опомену предискључења и искључење из Удружења.

Члан 20.

Секретара центра, по потреби, бира Скупштина на приједлог Управе. Он брине о обављању техничких, административних, финансијских и других послова Удружења, Скупштине и њених органа.
За свој рад одговоран је Управи, односно предсједнику Удружења.


          V - ИЗДАВАЧКА ДЈЕЛАТНОСТ, ИНФОРМИСАЊЕ И ПРОПАГАНДА


Члан 21.

Удружење има своју издавачку дјелатност: Књижевни фонд "Свети Сава", а може покренути и издавање новина и часописа.

Члан 22.

Чланови Удружења пружају своје интелектуалне и сличне стваралачке и креативне услуге, а преко Удружења остварују права да се њихов рад валоризује - плаћа путем спонзорства и донаторства, али и на друге начине плаћених услуга по свим основама у складу са законским прописима.

Члан 23.

Удружење може организовати јавне трибине, али без политичких садржаја, као и све друге облике јавних наступа, као што су књижевне манифестације, књижевни каравани, ликовне колоније, еколошке колоније, као и друге свечаности поводом значајних датума.
VI - ПРИЗНАЊА И НАГРАДЕ

Члан 24.

Удружење може установити своју годишњу награду и друга признања из области свих видова стваралаштва чланова али и других грађана, чија дјела завређују такво признање. Исто се регулише Правилником о признањима и наградама.
Удружење може своје чланове и оне који то нису, предлагати за неке друге награде и друштвена признања, на приједлог од пет чланова и сагласности Управе.
        VII - ИЗВОРИ ПРИХОДА

Члан 25.

Извори прихода  Удружења су: средства спонзорства и донаторства, приходи из јавне дјелатности и услуга чланова према друштвеној заједници, групама и појединцима, прилози и поклони организација и појединаца, завјештења, легати, организовање културно-забавних манифетација, помоћи у информисању штампаним и електронским медијима

Члан 26.

Финансијска средства могу се трошити искључиво намјенски, за остваривање програма на основу којих су средства остварена.

Члан 27.

Финансијска средства Удружења воде се на законом прописан начин, а преко жиро рачуна Развојне банке, филијала Српско Сарајево. О имовини материјалним средствима, инвентури и опреми Удружења, води се евиденција у складу са законом.


        VIII - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 28.

Са одредбама овог Статута упознати су сви чланови Удружења.
Чланство Удружења обавезно је да доследно спроводи и располаже са оживотворењем идеја Удружења, програмских циљева и задатака, те конкретних задатака утврђеним овим Статутом.
Члан 29.

Удружење може да сарађује са сличним удружењима и информативно-културним центрима, фондовима, спонзорима, донаторима, групама и појединцима, који могу помоћи у остваривању постављених циљева. Сарадњу може да иницира сваки члан Удружења, али и други грађани који нису чланови, ако је то у општем интересу Удружења.
Члан 30.

Статут ће се сматрати усвојеним ако се за њега изјасни најмање двије трећине чланова, од укупно присутних чланова на Скупштини.

Члан 31.

Избор органа Скупштине Удружења извршиће се у складу са одредбама овог Статута.

Члан 32.

Овај статут ступа на снагу даном доношења.


Pale, 11.11. 2009

                                                                                                            Предсједник Скупштине    
                                                                                                                 Недељко Жугић
   

STATUT I PROGRAM | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Čestitamo!

zambalpodgrab | 08 Mart, 2011 22:40

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb